Srpsko-grčko prijateljstvo potvrđeno istorijom i zajedničkim vrednostima

Sagovornik: Nenad Amanović, poverenik Udruženja ratnih dobrovoljaca 1912-1918 njihovih potomaka i poštovalaca za koordinaciju sa Protektoratom jonskih ostrva i aktivnostima Udruženja u Republici Grčkoj

Povod: U susret obeležavanju 110 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf i Vido

Uvod: Svako od nas ima prilku da svojim primerom i delima obasjava put. Danas u razgovoru sa Nenadom Amanovićem, detetom Knina, krajišnikom, koji korača ulicama Krfa poslednih 12 godina, svojim aktivnosima i delovanjem usmerenim na negovanje kulture sećanja, daje svoj doprinos očuvanju i produbljavanju veza između srpskog i grčkog naroda. Prateći put svojih predaka, živći na relaciji Krf-Beograd, otkriva nam pordučnu nit. Kao potomak dobrovoljca, koji je sledeći mnogobrojne primere prekodrinskih srba, pošao u borbu za odbranu Kraljevine Srbije od agresije Austrugarskog carstva, prelazeći albansku golgoti, dospeva na Krf, a po oslobođenju biva nagrađen tapijom od deset ari zemle, pokraj Prištine na Kosovu i Metohiji. 

1. Ove godine obeležava se 110 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf i Vido. Koliko je važno da se danas sećamo tih događaja i šta oni predstavljaju u kolektivnom pamćenju srpskog naroda?

Nenad Amanović: Obeležavanje 110 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf i ostrvo Vido mnogo je više od podsećanja na jedan istorijski događaj. To je prilika da se poklonimo žrtvi naših predaka, ali i da se podsetimo vrednosti koje su ih održale u najtežim trenucima, vera, slobodarski duh i ljubav prema otadžbini, kao i da iskažemo zahvalnost i poštovanje grčkom narodu, pre svega krfljanima, čiji su preci pritekli u pomoć izmučenoj srpskoj  vojsci i državnom rukovodstvu.

Posle Albanske golgote, kada je izgledalo da je opstanak srpske vojske doveden u pitanje, upravo je grčki narod pokazao izuzetnu humanost i bratstvo. Krf je postao „Ostrvo spasa“, dok je Vido, nažalost, ostao upamćen kao mesto večnog počinka hiljada srpskih vojnika i simbol „Plave grobnice“. Zato ta mesta nisu samo geografske tačke, već svetinje našeg nacionalnog sećanja.

Naša je odgovornost da istinu o tim događajima prenosimo mlađim generacijama. Narod koji zaboravi svoje žrtve i svoju istoriju rizikuje da izgubi svest o sopstvenom identitetu. Upravo zbog toga ovakvi jubileji imaju izuzetan značaj, podsećaju nas ko smo, kroz šta smo prošli i zašto je važno da čuvamo i razvijamo prijateljstvo između srpskog i grčkog naroda, potvrđeno u najtežim trenucima naše istorije.

Povodom ovog značajnog jubileja, od 20. do 25. septembra ove godine na Krfu i Vidu biće održani komemorativni skupovi posvećeni sećanju na iskrcavanje srpske vojske i stradanje srpskog naroda u Prvom svetskom ratu. To će biti prilika da još jednom odamo poštu svim stradalima i potvrdimo da njihova žrtva neće biti zaboravljena.

2. Srpsko-grčko prijateljstvo traje više od jednog veka i opstalo je zahvaljujući ljudima koji su svojim delima pokazali da istorija nije samo prošlost, već i odgovornost prema budućnosti. Ko su, po Vašem mišljenju, najznačajniji savremeni čuvari tog prijateljstva?

Nenad Amanović: Kada govorimo o savremenim čuvarima srpsko-grčkog prijateljstva, teško je izdvojiti pojedince iz plejade ljudi koji su tokom više od jednog veka svojim radom, posvećenošću i nesebičnim zalaganjem doprinosili očuvanju istorijskog sećanja i jačanju veza između naša dva naroda. Ipak, među mojim savremenicima izdvojio bih nekoliko ljudi čiji je doprinos posebno značajan.

Istakao bih moje savremenike i saradnike, guvernera Jonskih ostrva Janisa Trepeklisa. Njegov odnos prema srpskom narodu nije protokolaran niti formalan, već iskren i duboko ukorenjen u svesti o zajedničkoj istoriji koju dele naša dva naroda. Njegov lični angažman od perioda NATO agresije na našu državu ’99, a i kroz kasnije angažovanje sa funkcija gradonačelnika Krfa i guvernera Jonskih ostrva, na predlog našeg Udruženja, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić odlikovao je, povodom obeležavanja Dana državnosti Republike Srbije, u februaru 2025. godine gospodina Janisa Trepeklisa Ordenom srpske zastave drugog stepena, za naročite zasluge u razvijanju i učvršćivanju prijateljskih odnosa Srbije i Grčke.

Uz njega, posebno mesto pripada i Nikolaosu (Nikosu) Bozikisu, predsedniku Filharmonije „Ljapades“, načelniku kriminalističke policije Krfa i predsedniku Policijskog sindikata Krfa. Kroz dugogodišnji rad na organizaciji kulturnih, humanitarnih i memorijalnih aktivnosti, kao i manifestacije „Dani srpstva i grčko-srpskog prijateljstva“, dao je izuzetan doprinos očuvanju istorijskog sećanja i jačanju veza između srpskog i grčkog naroda. Za taj doprinos, povodom Dana Republike Srpske, 9. januara 2024. godine, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik odlikovao ga je Medaljom zasluga za narod. Njegova nesebična podrška i lično angažovanje u promociji srpskog naroda, našeg Udruženja i zajedničkih srpsko-grčkih projekata predstavljaju dragocen doprinos daljem učvršćivanju prijateljskih odnosa.

Naravno, ne smemo zaboraviti ni gospodina Spirosa Metalinosa, dirigenta Filharmonije „Ljapades“ i istaknutih članove hora iz mesta „Agios Mateos“, gospodina Kostas Andriotis i gospođe Borjana Vasileva, kao ni brojne druge prijatelje srpskog naroda u Grčkoj, koji svojim radom, zalaganjem i posvećenošću svakodnevno potvrđuju da prijateljstvo između naših naroda nije samo istorijska činjenica, već živa vrednost koja se prenosi na nove generacije.

Zahvaljujući upravo takvim ljudima, srpsko-grčko prijateljstvo danas nije samo uspomena na prošlost, već čvrst temelj za još snažniju saradnju u budućnosti.

3. Kultura je često najlepši most između naroda. Koliko su zajednički kulturni projekti doprineli jačanju srpsko-grčkog prijateljstva i koje biste primere izdvojili kao posebno značajne?

Nenad Amanović: Kultura ima jedinstvenu snagu da poveže, zajednički kulturni projekti Srbije i Grčke imaju neprocenjiv značaj, oni čuvaju istorijsko sećanje i prenose ga novim generacijama na način koji je blizak i razumljiv svakom čoveku.

Jedan od najlepših primera takve saradnje jeste filharmonija „Ljapades“ sa Krfa, koja pod vođstvom gospodina Nikolaosa (Nikosa) Bozikisa i dirigentskom palicom Spirosa Metalinosa već godinama kroz muziku čuva uspomenu na srpske junake i neguje prijateljstvo između naša dva naroda. Njihovi koncerti nisu samo umetnički događaji, već snažne poruke zajedništva, poštovanja i zahvalnosti. Posebnu vrednost imaju i njihovi humanitarni nastupi, kojima potvrđuju da se prijateljstvo ne iskazuje samo rečima, već i konkretnim delima.

Njihova gostovanja u Republici Srpskoj i Srbiji ostavila su dubok trag. U Banjoj Luci održali su humanitarni koncert „U čast predaka, za budućnost potomaka“, a tom prilikom posetili su i Spomen-područje Donja Gradina, gde su odali poštu nevinim žrtvama ustaškog terora.

Nastupali su i u Subotici, Staroj Pazovi, Požegi, Kruševcu i drugim gradovima, izvodeći srpske i grčke kompozicije i još jednom potvrđujući da muzika prevazilazi granice i spaja narode. Izuzetan doprinos dali su i kroz manifestaciju „Dani srpstva na Krfu“, koja je izrasla u jedan od najznačajnijih simbola kulturne saradnje Srbije i Grčke.

Veliku simboliku imao je i sportski događaj održan na Krfu 2023. godine, kada je na mestu gde je 1916. odigrana prva fudbalska utakmica srpske vojske ponovo organizovan prijateljski susret veterana FK Borac iz Banja Luke, FK Crvena zvezda iz Beograda i grčkog kluba Kerkyra sa Krfa. Time je poslata snažna poruka da se istorijsko nasleđe može čuvati ne samo kroz komemoracije, već i kroz kulturu, muziku, sport i neposredne susrete ljudi.

Sve ove aktivnosti potvrđuju da srpsko-grčko prijateljstvo nije samo deo naše slavne prošlosti, već živa vrednost koja se svakodnevno potvrđuje kroz zajedničke projekte, međusobno poštovanje i iskrenu želju da buduće generacije nastave putem koji su trasirali naši preci. Upravo zahvaljujući ljudima koji svojim radom povezuju naše narode, prijateljstvo srpskog i grčkog naroda ostaje trajno utemeljeno na zajedničkoj istoriji, ali i usmereno ka budućnosti.

4. Pored istorijskih i kulturnih veza, poslednjih godina sve intenzivnije razvija se i institucionalna saradnja Srbije i Grčke. Koliko su značajna partnerstva između gradova, opština, udruženja i drugih institucija za budućnost srpsko-grčkih odnosa?

Nenad Amanović: Institucionalna saradnja predstavlja prirodan nastavak prijateljstva koje su naši narodi gradili više od jednog veka. Kada se istorijsko poverenje pretoči u sporazume, zajedničke projekte i dugoročnu saradnju institucija, tada ono dobija novu vrednost i postaje temelj budućih odnosa.

Posebno raduje činjenica da je ostrvo Krf uspostavilo pobratimske odnose sa više gradova i opština u Srbiji, takva partnerstva otvaraju prostor za saradnju u oblasti kulture, obrazovanja, turizma, privrede i sporta, ali istovremeno doprinose očuvanju zajedničkog istorijskog nasleđa i jačanju veza između lokalnih zajednica.

Pored saradnje lokalnih samouprava, sve značajniju ulogu imaju i profesionalne organizacije i udruženja. Poslednji pozitivni primer u nizu je prisustvo Policijskog sindikata Grčke, na policijadi 2026. na Zlatiboru i potpisvanje protokola o sardanji reprezentativnih sindikata policije Srbije i Grčke. Ovakvi sporazumi potvrđuju da se prijateljstvo naših naroda danas razvija i kroz razmenu iskustava, zajedničke aktivnosti i međusobnu podršku institucija.

Verujem da upravo ovakvi oblici saradnje predstavljaju najbolju investiciju za budućnost. Kada se povežu gradovi, opštine, institucije, kulturne ustanove, škole, sportske organizacije i udruženja građana, tada prijateljstvo postaje još snažnije, sadržajnije i otpornije na izazove vremena. Naša je namera da takve veze nastavimo da razvijamo, jer one predstavljaju zalog budućim generacijama.

5. Kao Udruženje koje decenijama čuva sećanje na srpske dobrovoljce i oslobodilačke ratove, koliko je danas važno očuvanje nacionalnog identiteta, kulture sećanja i tradicije, na koji način ćete ove godine obeležiti 110 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf i Vido?

Nenad Amanović: Misija našeg Udruženja jeste da čuva istorijsko pamćenje srpskog naroda i da vrednosti koje su nam ostavili naši preci prenese budućim generacijama. Očuvanje nacionalnog identiteta nije moguće bez negovanja kulture sećanja, poštovanja prema žrtvama i razumevanja istorije koja je oblikovala naš narod. Zato svaka godišnjica za nas predstavlja i obavezu i zavet.

Godinama razvijamo saradnju sa  institucijama Republike Srbije i Republike Srpske, Srpskom pravoslavnom crkvom, kao i brojnim boračkim i veteranskim udruženjima, među kojima su: Savez udruženja boraca Srbije – SUBOS, Udruženje veterani Republike Srpske, Udruženje veterana Jedinice za specijalne operacije – JSO, Udruženjeveterana heroja sa Košara, udruženja ratnih vojnih invalida Kraljeva, Udruženje veterana Žandarmerije, Udruženje potomci 1912-1920, kao i ostala udruženja. Zajednički cilj svih nas jeste da kultura sećanja ostane živa i da mlađe generacije razumeju koliku je cenu srpski narod platio za slobodu.

Zajedno sa našim prijateljima iz Grčke, predstavnicima institucija Republike Srbije i Grčke, veteranskim i rodoljubivim udruženjima, potomcima srpskih ratnika i brojnim poštovaocima slavne srpske istorije, nizom aktivnosti od 20. do 25. septembra obeležićemo 110 godina od iskrcavanja srpske vojske na Krf i ostrvo Vido. Odaćemo poštu srpskim junacima i svim stradalnicima Albanske golgote, ali ćemo se istovremeno pokloniti i grčkom narodu, posebno Krfljanima, čiji su preci u najtežim trenucima pružili pomoć, utočište i podršku iscrpljenoj srpskoj vojsci i državnom rukovodstvu. Na taj način čuvamo sećanje na zajedničku istoriju i potvrđujemo neraskidive veze prijateljstva između srpskog i grčkog naroda.

Verujem da ćemo zajedničkim radom nastaviti da jačamo kulturu sećanja i srpsko-grčko prijateljstvo, kako bi ono ostalo trajna vrednost za buduće generacije.

6. Koji su najvažniji planovi Udruženja u narednom periodu i koje projekte biste posebno izdvojili kao trajni doprinos očuvanju sećanja na srpske junake i srpsko-grčkog prijateljstva?

Nenad Amanović: U narednom periodu zadatak Udruženja ratnih dobrovoljaca 1914-1918 i naših saradnika po blagoslovu Njegove Svetosti patrijarha srpskog gospodina Porfirija jeste realizacija projekta postavljanja kamenog Krsta autora đakona i arhitekte Miroslava Nikolića u Plavoj grobnici na Krfu. Ovaj projekat sprovodimo sa ciljem da trajno sačuvamo sećanje na srpske junake stradale u Prvom svetskom ratu i da mestu njihovog večnog počinka podarimo dostojanstveno memorijalno obeležje.

Tim povodom, nedavno smo održali radni sastanak u Lučkoj kapetaniji Krfa sa direktorom Dimitrisom Apergisom, na kojem su razmatrani naredni koraci neophodni za realizaciju projekta. Pored njega, sastanku su prisustvovali Nikos Bozikis, načelnik kriminalističke policije Krfa, predsednik Policijskog sindikata Krfa i predsednik Filharmonije „Ljapades“, Saša Vukotić, izaslanik predsednika Udruženja, vajar Nikola Kalat, i moja malenkos u svojstvu poverenika Udruženja za saradnju sa Protektoratom Jonskih ostrva.

Verujemo da će, uz podršku naših grčkih prijatelja i institucija na Krfu, ovaj projekat biti uspešno realizovan. Kameni Krst neće predstavljati samo spomen-obeležje, već trajni simbol zahvalnosti, poštovanja i večnog sećanja na srpske vojnike koji su svoj počinak pronašli u dubinama plavetnila Jonskog mora.

Naš cilj ostaje isti, da čuvamo istorijsku istinu, negujemo kulturu sećanja i kroz zajedničke projekte sa prijateljima iz Grčke nastavimo da jačamo vekovno prijateljstvo, kao zalog za budućnost srpsko-grčke saradnje.